Svi nasi Carigradi
Narodna pesma „Oj,Uzice,mali Carigrade“ nasla se, verovali ili ne, u blogu posvecenom “bosanskim“ sevdalinkama. Za prisvajanje te pesme bilo bi nepravedno optuziti samo muslimane. Neobavestenost i neodgovornost jednog od mnogih “istrazivaca” dovela je do toga da citajuci navedene podatke i verujuci u kompetentnost autora odricemo se onog sto je nase i prepustamo drugima da prisvajaju.
U specijalnom izdanju "TV Novosti",posvecenom narodnoj muzici,"Sabor" br.3, od 30. januara 1984. god. Strana 29, stampan je tekst Dobrivoja Stjepovica sa naslovom "I pesma se iz srca istoci" i
podnaslovom "Kako je nastala pesma ‘Oj,Uzice,mali Carigrade’, hit stoleca koji se peva vec 121 god." U kome autor tvrdi da je pomenuta pesma nastala posle velikog pozara,
1862. godine, kada su Turci napustili Uzice,i kaze:
"Kada je poslednji transport Turaka,u kome je bilo mnostvo dece i devojaka,napustao Uzice preko Volujka i Stapara prema Bosni,Turci zastadose pred Beslagica hanom na Terazijama,ceznjivo pogledase prema Uzicu,a bule zavedose kolo i sa suzama u ocima zapevase:
Oj,Uzice,mali Carigrade,
Dok bijese dobro nam bijase,
Kroz tebe se proci ne mogase,
Od cosaka i od cepenaka,
Od momaka i od djevojaka,
Od divana i od bazardzana,
Od zumbula i od karanfila…
I tako se pesma od srca istoci,setna,mekana,topla.Otada je minula 121 godina,sve zaboravljeno,samo se pamti pesma “Oj,Uzice,mali Carigrade.”
Cinjenice su,medjutim sledece:
Pesmu “Oj,Uzice,mali Carigrade” objavio je Vuk Karadzic u Becu,daleke 1814. godine,u svojoj prvoj knjizi "Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica" (pod brojem 59,a pod naslovom "Pjesna Uzicka").Donosimo je u danasnjoj transkripciji (jer tada je Vuk jos pisao starom azbukom):
O,Uzice,mali Carigrade!
Dok bijase dobro ti bijae.
Kroz tebe se proci ne mogase,
Od ducana i od bazerdjana,
Od momaka i od djevojaka,
Od sumbula i od karanfila,
(a od kad te base osvojise,
sve se pusis kanda sljive susis.)
U predgovoru navedene knjige Vuk Kaze: "… ali sam ove pjesne zapamtio,kad sam jost prije 12 godina…ovce i koze cuvajuci zivio".Ovu je pemu,znaci,Vuk slusao negde pocetkom 19.veka,tacnije
1802. ili jos
1801. godine.
Izvornost dokazuje i pesma pod brojem 100 "Na sramotu begu i Mus-agi" iz iste Vukove zbirke pesama.
"Sabac grade,moj veliki jade,
Dok bijase dobro ti bijase,
kroza te se proci ne mogase
od Mus-age i od Alil-age…"
Drugi deo pesme (dva poslednja stiha pesme „Oj,Uzice,mali Carigrade“), sa primetnom ironijom,govori o vremenu povratka uzurpatora,kada nastaje dahijsko-janicarski teror i ekonomsko propadanje. Janicari su one “base” (Turci) koji se pominju u poslednjim,verovatno,naknadno pridodatim stihovima.
Dva poslednja stiha vezana su pozar Uzica koji je se desio 1805. godine, kada su ga ustanici osvojili. Pri napadu na grad, jedno ustanicko djule pogodilo je munar dzamije koja je bila od camovine.Prota Matija Nenadovic (“Memoari”) kazuje: “Bozje cudo, kako sva varos ujedanput plamti. Vetra ni najmanje nema da duva, no iz dolje digao se plamen u vedro nebo…”
U "Saboru" br.5,od 27.februara 1984.god., na strani 30, M.Hadzovic iz Zagreba osvrce se na tekst D.Stjepovica i u svom clanku sa naslovom "Nastanak pjesme" izmedju ostalog dodaje da ima i starijih varijanti ove pesme, cije je izvoriste u Sandzaku, odnosno u Pljevljima,i kao primer navodi "Pljevaljsku himnu":
"Mocevicu,mali Carigrade
Dok bijase dobar li bijase,
Kroz tebe se proci ne mogase
Od momaka i od djevojaka,
Od ljepote Cirkovica Magde.
Ja je gledah,majka mi je neda
Podaj majko,ukrascu se sama.
Ostavicu otvorena vrata
I avlijska obadva kanata;
Imam brata,zatvorice vrata,
imam seju,utjesice majku."
Pesma o Mocevicu,posle uvodnih (stalnih stihova) ima sasvim drugciji sadrzinski tok,prema tome "Pljevaljska himna" je samo jedna varijanta pomenute pesme,iako je sigurno stara.
Razni istorijski dogadjaji,topografska i licna imena,mogu se opevati ustaljenim stihovima (menja se ponekad samo ime), kao sto je slucaj i sa pesmom o Sapcu (prepoznajemo iste ili slicne stihove), te je takav slucaj i sa svim pesmama o nasim "Carigradima" ukljucujuci i pesmu "Mocevicu,mali Carigrade". Pored mnogih,postoji i jedna beogradska lokalna varijanta, “Oj,Dorcole,mali Carigrade”
U Bosanskoj Krajini i Lici pevala se stara pesma:
“Mlad se Jovo ozenio,
do ponoci s ljubom bio…”
A islamizirana varijanta u C.Gori I Sandzaku glasi:
“Mlad se Jusuf ozenio,
do ponoci s ljubom bio…”
No,vratimo se Vukovoj zbirci i Uzicu. U istom broju “Sabora” (br. 3, od 30. januara 1984. god.) D.Stjepovic dalje navodi narodnu pesmu, koju,takodje, vezuje za istu 1862. godinu,u kojoj Kucukova kada predvidja ove dogadjaje.
"Sanak snila Kucukova kada,
Cudan sanak a i cudan danak,
U subotu uoci nedelje,
Dje Uzice popanula tama,
Krcagovo ruzom procvetalo,
Pola plavom,a pola crvenom…
Tad joj veli Kucuk Zaim-aga:
-Zlo si snila gore ce ti biti,
To ce Srbi grada osvojiti…"
Na dogadjaje iz
1805. godine odnosi se i pesma "Sanak snila Kucukova kada…", pogresno vezana za
1862. godinu.Ta pesma ("Uzimanje Uzica") je iz Vukove zbirke junackih pesama najnovijih vremena.
Zbog nase nemarnosti i neozbiljnog odnosa prema sopstvenoj kulturi mnostvo nasih narodnih pesama prisvojeno je i svrstano u razno-razne "komsijske" zbirke. Nismo li sami tome krivi?
Ako hocemo i zelimo da opstanemo kao narod, moramo spasiti od zaborava svaku napisanu rec, svaki stih.
Slucajne slike
