*
Klasifikacije područja
Klasifikacije područja
(Regioni su isti ali ne uvek i nazivi)
Poznata je cinjenica da je obrazovanje i vaspitanje potomstva osnovni nosilac kulturnog progresa i dustvenog razvoja odredjene zajednice ljudi. Pri tom se ne sme izgubiti iz vida da se vaspitanje i obrazovanje primenjuje jos od najranijih oblika drustvene zajednice, i gradeci osnovno kulturno nasledje, prenosi sa kolena na koleno, kroz sve istorijske periode i razlicite organizacije zivota. To materijalno i kulturno blago sacuvano i negovano kroz vekovne borbe i istorijske tokove u sadasnjem istorijskom momentu je uvedeno u porodicne okvire. Porodica postaje stub - nosilac kulturnog nasledja, a samim tim i cuvar tradicionalnih kulturnih vrednosti u celini.
"Umetnicko stvaranje jedna je od onih snaznih osobina ljudske duse, bez koje naprosto ne mozemo zamisliti coveka, kao sto ga ne mozemo predociti bez dara za govor. Dar za umjetnost, bilo koje vrste, stoji u neposrednoj vezi sa svim drugim velikim pojavama ljudskog uma. U koga je naroda taj dar veci, u onoga je i citava narodna dusa bogatija."
"Pesma je nekada bila funkcionalno vezana za sve oblike sezonskih poslova u polju, kod stoke i u nekim domacim poslovima. Ona je takodje bila deo raznih praznovanja, tuge i radosti, a u nekim svojim vidovima, kao na primer u obrednoj ili epskoj pesmi, nosi u sebi znacenje nekadasnjih predstava o religiji i svetu, o istoriji i moralu."
"Igranjem kola verovali su stari istocni narodi da od slovenskih bogova mogu izmoliti: zivotnu snagu, blagostanje, zdravlje, rodne godine i napredak u domazluku. Energicno kretanje, ljuljanje, okretanje u ritmu bogovi slovenski rado gledaju, pa su zato stari Sloveni verovali da se na svecane dane i Sunce okrece od veselja i uzivanja. Sve je to pradavni "car kretanja" ...
"U okvirima starih patrijahalnih kulturnih shvatanja u Srba pojam i rec muzika ne postoji. Ovaj opsti pojam izrazavan je u narodu konceptom pesma i svirka, tj. ono sto se peva i ono sto se svira. Rec muzika usao je u narodnu upotrebu u tokovima raznih akulturacionih procesa, pa je zato dobilo i svoje posebno znacenje."
Sta i kada narod peva Pesma je nekada bila funkcionalno vezana za sve oblike sezonskih poslova u polju, kod stoke i u nekim domacim poslovima. Ona je takodje bila deo raznih praznovanja, tuge i radosti, a u nekim svojim vidovima, kao na primer u obrednoj ili epskoj pesmi, nosi u sebi znacenje nekadasnjih predstava o religiji i svetu, o istoriji i moralu. Narodna pesma je egzistencijalno bila uzglobljena u zivot stare patrijarhalne zajednice koja je u ovom trenutku uveliko u izumiranju."
"U zivotu starije seoske zajednice narodna muzika je imala izrazito drustvenu fukciju. Za svaku melodiju odnosno pesmu znalo se vreme i mesto izvodjenja, pa je svaka imala i svoje atributivne odrednice koje su oznacavale priliku u kojoj se pesma izvodila. Tako su sve zajedno cinile jedan sistemski ciklus koji se po svojoj sustini delio na dve grupacije:
a) narodne pesme u tokovima rada i svakodnevnog zivota, ili poslenicke pesme:
prelske, kosacke, zetelacke, beracke, kopacke, oracke, cobanske.
Ove pesme imaju funkciju drustvene komunikacije.
b) narode pesme u prilikama praznovanja porodice ili sire seoske zajednice:
koledarske, lazaricke, djurdjevdanske, jeremije, kraljiske, dodolske, krstonose,
pri rodjenju, svadbarske, pri ispracaju, slavska, tuzbalica.
Kako narod peva Vokalni stilovi (kategorije) narodnog pevanja:
01. pevanje "na glas" i
02. pevanje "na bas"
Pevanje "NA GLAS"Pevanje "na glas" je starovremensko pevanje. Moze biti
jednoglasno i
dvoglasno. Za ovaj vokalni stil karakteristicnije je dvoglasno pevanje.
Dvoglas zapadnog dela Srbije ili diarski dvoglas obuhvata istocni deo dinarske oblasti. Karakteristicni harmonski interval je sekunda, te se jos ova kategorija naziva i dinarski sekundi dvoglas. Slobodan ritam i otegnuto, glasno pevanje karakterisu ovaj stil.
Prvi glas u ima solo ekspoziciju na pocetku pesme, a zatim premestanje ili "usecanje" u drugi glas, odn. spustanje vodeceg glasa ispod prateceg. Prvi glas silazi za veliku ili malu sekundu ispod finalisa (d1-g) koji drzi drugi prateci glas. Najcesci intervali su prima intervali - jedan to, sekudi interval, kada se melodijske linije dva glasa mnogo ne razlikuju. Za drugi glas se kaze da pripomaze posto pesma ne sme da se prekine.
Dvoglas istocne Srbije obuhvata istocnu i jugoistocnu oblast Srbije. Ima borduski karakter. Najvazniji interval je velika sekunda iznad finalisa. Sekundom se "razvrsta" melodija, pravi rupa u melodiji. To se posebno desava u kadenci kada se prvi glas posle drzanja sekunde navise od lezeceg tona vraca na lezeci ton. Prvi glas peva melodiju, a prateci glas peva lezeci ton sa ispevavanjem vokala ili zadnjih slogova stiha ili izvodi lezeci ton i ispevava reci pesme zajedno sa vodecim glasom.
U centralnom i juznom delu Srbije izmedju Juzne Morave, Zapadne Morave i Ibra peva se
jednoglasno. Naziva se i pevanje na "glas". Peva pocimalja i jedna ili dve koje je prate. Da bi se postiglo lepo izvodjenje, po pravili pevacice moraju imati istovetnu boju glasa.
Pevanje "NA BAS""Pevanje na bas predstavlja noviju praksu narodnog muzickog izrazavanja. ... u ovo pevanje je narodni stvaralac ipak preneo i neke principe i elemente iz starije muzicke prakse. Solo pocetak u melostrofi, na primer, predstavlja zajednicku karakteristiku i starije i novije dvoglasne prakse u Srbiji."
"Pojava sekunde u dvoglasu, narocito u kadenci pre zavrsne kvinte, podseca na zavrsnu sekundu u starijoj "na glas" praksi... sekunda je izgubila svoju kadencijalnu funkciju i dobila prolazni karakter, a kvintno sazvucje svojim duzim trajanjem preuzelo je zavrsnu tacku muzicke misli."
Ovaj kategorija pevanja preovladjuje u zapadnoj Srbiji i zapadnom delu Sumadije. Intervalske velicine su cista kvinta u polukadenci i kadenci i terca, velika ili mala. Ritam pesama je stabilniji, melodija je silabicna, dok tempo varira.
U Pomoravlju prateci glas sledi melodiju najcesce u tercama i zavrsava malom tercom ispod finalisa. Isto se javlja i kod vojvodjanskih Srba, ali sa kvintnim dvoglasnim zavrsetkom. Melodiju zapocinje i vodi jedan pevac, a ostali se pridruzuju posle njegove ekspozicije, na tacno odredjenom mestu.
U istocnoj Srbiji karakteristican je upev "oj" i "ej". Posle otpevanog upeva, jednog ili dva stiha ostali se pridruzuju pevacu koji zapocinje melodiju.
Dvoglas u Sumadiji zasniva se na tercama i prolaznim sekundama, a karakteristicnu harmonsku vrednost ima cista kvinta u polukadenci i kadenci. Najzastupljenije je pevanje "na bas". Prisutan je i sekundni dvoglas, ako i jednoglasno pevanje.
U zapadnim krajevima peva se "na bas", dok se u sredisnjem pojasu sumadijskih sela susrecu sekundni dvoglas i jednoglsani vokalni oblik. U sekundnom dvoglasu posle uobicajene kvinte na kraju melodije neocekivano se pojavljuje sekunda na finalisu.
Izvor: http://www.kolo-baden.ch
Slucajne slike
