следећа тема »

[Angelina]

**
  Vuk  Stefanović  Karadžić
                


       Tršić, 06.11.1787 - Beč, 07.02.1864.


Srpski velikan, reformator i tvorac novog srpskog jezika i književnosti, rođen je u malom jadarskom selu Tršiću, nedaleko od Loznice, 1787. godine, od oca Stevana i majke Jegde. Tu je proveo detinjstvo, uglavnom čuvajući stoku po obližnjim pašnjacima. Od malena je iskazivao veliku radoznalost i žeđ za znanjem.

Prve znake pismenosti naučio je od polupismenog rođaka Jefte Savića Čotrića. Pisao je guščjim perom, na papiru od puščanih fišeka, mastilom načinjenim od razmućenog baruta.

U svojoj osmoj godini, 1795, postao je đak Grgurićeve privatne škole u Loznici, ali samo na kratko. Zbog epidemije kuge, škola je ubrzo prestala sa radom.

Sa navršenih devet godina roditelji ga odvode u Manastir Tronošu, ali ni ovde nije bio bolje sreće. Terali su ga da čuva stoku i obavlja mnoge druge poslove, a od polupismenih kaluđera je malo šta mogao naučiti, jer je već "dobro znao da čita i piše". Zato ga otac Stevan vraća kući u Tršić.

Prelomna 1804. godina zatiče sedamnaestogodišnjeg Vuka kao pisara kod smelog i samosvojnog buntovnika i junaka Đorđa Ćurčije, hajdučkog harambaše i organizatora ustanka u Jadru. Raduje se pobedama srpske vojske i tuguje zbog nesloge među srpskim knezovima i vojvodama. Naročito mu teško pada Ćurčijino ubistvo, za koga se, kao junaka, bio posebno vezao. Pod utiskom ovog nemilog događaja i vođen žudnjom za novim saznanjima, odlučuje da pređe u Srem. U Gimnaziji u Sremskim Karlovcima provodi dve godine, ali mu ništa ne ide na ruku. Zbog izmenjenih propisa, trebalo je ponovo da krene u prvi razred, pa Vuk, povređen i razočaran, napušta Karlovce i odlazi u Petrinju, gde se upisao u tamošnju Gimnaziju, ali ga ni ovde mesto ne drži. Pritisnut nemaštinom, vraća se u ustaničku Srbiju. Posle kratkotrajnog boravka u rodnom Tršiću, od proleća 1807. godine Vuk je pisar kod vojvode Jakova Nenadovića, da bi, ujesen iste godine postao pisar Praviteljstvujuščeg sovjeta u Beogradu.

Kada je, 1808. godine, u Beogradu otvorena Velika škola, Vuk postaje jedan od njenih malobrojnih đaka. Međutim, već u proleće naredne godine, učionice Velike škole ostadoše prazne, jer su stasali đaci pohitali na ratna poprišta. Vuka, teško obolelog od kostobolje, odvoze u Tršić gde, u bolesničkoj postelji, provodi nemirne dane i besane noći. Tražeći leka svojoj bolesti odlazi u banju Mehadiju i u Bolnicu u Novi Sad, gde provodi zimu 1809/10. godine. Na proleće 1810. upućen je na dalje lečenje u Peštu, gde se bolest donekle smiruje. No, leva noga mu je ostala zgrčena, pa od tada stalno druguje sa drvenom štulom, "hodiljom" sa kojom će proći "pola sveta".

U Pešti se Vuk sreo i upoznao sa Savom Mrkaljem i Lukom Milovanovim, što će biti od velikog značaja za njegov budući rad.

Po povratku u Srbiju, dobija učiteljsko mesto u Beogradu. U proleće 1811. godine, sa Simom Milutinovićem Sarajlijom se dogovara da zajednički napišu istoriju Karađorđevog ustanka, ali Vuka događaji odvode na drugu stranu. Odlazi u Krajinu, gde je postavljen za upravnika Carinarnice u Kladovu, a potom je i starešina Brzopalanačkog sreza. Pun poleta i borbenog duha, ne razlikuje se mnogo od ostalih starešina. Šparta na konju Krajinom i Ključem obavljajući tešku službu, postaje pouzdana ličnost i doživljava priznanja. U Negotinu se upoznao sa legendarnim vojvodom Hajduk-Veljkom Petrovićem koga je, zbog hrabrosti i junaštva, jako cenio i uvažavao.

U Krajini je dočekao slom ustanka 1813. godine. Kao i većina ustanika, napušta Srbiju i utočište nalazi u Austriji. Posle karantina u Halmalici kod Pančeva, u potrazi za novim znanjima, "negde oko polovine jeseni" 1813. godine, Vuk odlazi u Beč. Do tada, on je stekao neveliku školsku spremu i ogromno životno iskustvo. Uz povremene izlete, u Beču će provesti ostatak života.

Bavljenje u Beču započinje u krugu srpskih izbeglica okupljenih oko Uredništva Novina serbskih. Podstaknut čestim raspravama o uzrocima sloma Prvog ustanka, Vuk o tome objavljuje članak, koji dospeva u ruke cenzora slovenskih rukopisa Jerneja Kopitara. Pronicljivom i učenom Slovencu nisu promakli Vukovi kvaliteti: "To je najbolja glava među Srbima" - piše Kopitar. Traži od Vuka da zapisuje srpske narodne pesme i da piše gramatiku i rečnik srpskog narodnog jezika. Vuk se u početku drži rezervisano, možda i zbog toga što nema poverenja u sopstvene snage, ali ipak postepeno prihvata Kopitareve savete i započinje rad. Od tog trenutka, on postaje vožd srpskog kulturnog ustanka. Postaje svestan snage pera, novog ubojitog oružja u borbi za oslobođenje srpskog naroda od mraka i zaostalosti.

Samo četiri meseca od poznanstva sa Kopitarom, Vuk u Beču štampa knjigu Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica - zbirku od 100 lirskih i 8 epskih pesama, koje je zapisao po sećanju.

Iste, 1814. godine, zajedno sa siromašnim i učenim prijateljem Lukom Milovanovim, Vuk se prihvata pisanja gramatike srpskog jezika. Pjesnarica serbskoga jezika po govoru prostog naroda napisana, štampana je u Budimu. Nepogrešivom intuicijom, Vuk odmah pronalazi pravi put i izjašnjava se za novi pravopis, najjednostavniji i najsavršeniji na svetu, koji se svodi na fonetsko načelo "piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano". Ovim je, praktično, Vukova reforma pravopisa, koja se zasniva na narodnom govoru, bila započeta.

U vreme kad se ovo dešava, Srbi su izdali ukupno stotinak knjiga i sve su bile napisane nemuštom mešavinom crkveno-slovenskog i narodnog srpskog jezika.

Ohrabren početnim uspesima, Vuk odlazi u Srem i beleži nove narodne pesme. U Manastiru Šišatovcu svoje pesme mu govori i Filip Višnjić. Štampao ih je u Beču, 1815. godine, u zbirci Narodnoserbska pjesnarica.

Prve Vukove knjige izazivaju različita reagovanja. Poznati evropski naučnici i književnici - Kopitar, Grim, Herder, Gete i drugi, dočekali su ih samo rečima hvale. Nasuprot tome, u Srbiji i Vojvodini Vukove ideje su dočekane sa neskrivenim ogorčenjem i osudama. Posebno su na udaru ortografija i narodni jezik. I crkva, oličena u mitropolitu Stratimiroviću, svim sredstvima brani crkveni jezik, znajući da time brani svoj uticaj u narodu i svoje privilegije. Nastala je prava hajka na Vuka. Započeo je žestoki rat koji će trajati više od četiri cecenije - sve do Vukove konačne i blistave pobede 1847. godine.

Napadi Vuka nisu pokolebali. Ubeđen u ispravnost svojih ideja i stavova, odlučno prihvata borbu, ne odustaje i ne povlači se. Prvo odgovara na napade, a zatim i sam napada, oštro i bespoštedno.

U jeku ovih žestokih sukoba i polemika Vuk postiže novu, veoma značajnu pobedu. Mada u velikoj materijalnoj oskudici, 1818. godine on štampa Srbski rječnik. Bio je to prvi rečnik srpskog književnog jezika, sa 26.000 reči, štampan novim pravopisom i sa dosta etnografske i istorijske građe. Tu je i prošireno izdanje gramatike, sa odlučnim novim reformatorskim zahtevima.

Godine 1818, oženio se Vuk u Beču Anom Kraus, koja mu je celog života bila privržena. Deca su im umirala; ostali su u životu kći Mina i sin Dimitrije. Mina će docnije postati talentovan slikar, a bavila se i prevođenjem Vukovih narodnih pripovedaka na nemački jezik.

Borba sa mnogim i moćnim protivnicima bila je, u početku, neravnopravna. Vuk je dugo bio i vožd i jedini vojnik srpskog kulturnog ustanka. Sam je izdržao nebrojene juriše učenih Srba, srpske crkve i srpske države. Učeni Srbi pisali su "po pravilima babe Smiljane", i srpski i slavenski, i ni srpski ni slavenski, i taj grdni i rogobatni jezik pretpostavljali narodnom. Usledio je i nepromišljeni gest zaslepljenog Mitropolita Stratimirovića, koji je Rječnik javno spalio. Nepismeni Knez Miloš nudio je Vuku novac da ne piše i izdavao mu pogrdne i podrugljive pasoše - "u mladosti kozar, a sada spisatelj srbske gramatike". Godine 1832. Miloš je zabranio upotrebu Vukovog pravopisa u Srbiji. U Rusiji i Srbiji sumnjičili su Vuka kao austrijskog špijuna, a u Austriji kao ruskog. U ljutom ratu spoznao je trenutke nemaštine i očaja, kada je plakao "kao ludo dijete" što mu deca na Božić gladuju.

U želji da, koliko je to moguće, sredi svoje materijalne prilike, 1819. godine Vuk putuje u Rusiju. Posećuje Petrograd, Kijev, Moskvu i druge gradove gde je, od strane učenih ljudi i ministara, priman sa pažnjom i počastima. Upoznaje se sa istaknutim intelektualcima Žukovskim, Turgenjevim, Adelungom, Kepenom i drugim. Dobio je punu moralnu podršku za svoj rad i buduća stremljenja, ali je znatnija materijalna pomoć izostala. Iz Rusije se vraća sa nešto novca namenjenog kao avans za prevod Novog zaveta. Odmah po dolasku u Beč, prinuđen je da traži pozajmice.
Živeći u Beču, Vuk Srbiju nije zaboravljao. Pokušavajući da uspostavi bolje odnose sa Knezom Milošem, vraća se u Srbiju 1820. godine. Bio je pun planova i ideja za unapređenje kulture i pismenosti, ali samovoljni Miloš, koji je oličenje vlasti, samoljublja, bogatstva i moći i koga ponajviše interesuje novac, trgovina i imanja - ništa nije prihvatao. Život uz Kneza, začinjen brojnim intrigama i klevetama, postaje za Vuka pretežak i nepodnošljiv. Pošto je tretiran kao stranac, tuđin u svojoj otadžbini, on se od Srbije oprašta i ponovo odlazi u Beč. Jedino mu je pošlo za rukom da pripremi za štampu Narodne srbske pripovijetke, koje su objavljene u Beču 1821. godine.

Nekoliko mesaeci kasnije, osiromašen i pritisnut nevoljama, prihvata poziv Kneza Miloša i ponovo dolazi u Srbiju. Dva meseca boravi na Kneževom dvoru u Kragujevcu, gde se oseća "kao u zverinjaku". Uvidevši da je načinio veliku grešku, brzo se vraća u Beč.

Posle 1820. godine Vuk se okreće Evropi. Iz Beča, 1823. godine, odlazi najpre u Lajpcig, gde se upisuje na studije medicine. Međutim, zbog nedovoljnog predznanja i materijalnih neprilika, nije mogao uspešno pratiti studije...

Za svoje naučne zasluge dobio je, 1826. godine, penziju od ruskog cara, što će mu znatno olakšati život i budući rad.

Bez uspeha će završiti i pokušaj povratka u Srbiju 1828. godine. Kao već poznatom piscu i naučniku, upućen mu je poziv da dođe u Srbiju, uz velika obećanja. Vuk dolazi u Kragujevac, ali se veoma brzo pokajao što je to učinio. Umesto pomoći i uvažavanja, dobija stalnu prismotru i doživljava uvrede, poniženja i razočarenja. Dok se u Budimu štampa knjiga Miloš Obrenović, Vuk u Kneževoj blizini biva maltretiran i ponižavan.

Mada je postavljen za predsednika Zakonidateljne komisije, člana Suda Nahije i varoši beogradske i, 1831. godine, za prvog privremenog predsednika Beogradskog magistrata, Vuku je jasno da u Srbiji nije prihvaćen, a nije ni poželjan. Zato, pogoršanog zdravstvenog stanja, uvređen i razočaran, beži iz Srbije i prelazi u Zemun, odakle upućuje poznato pismo Knezu Milošu, iznoseći svu istinu o njemu i njegovoj Srbiji.

[Angelina]

**
"SA TOPLIH USANA NARODA"


Početkom i sredinom 19. veka, pojavile su se prve sistematski objavljene zbirke srpskih narodnih pesama, pripovedaka, zagonetki i poslovica, koje je Vuk Stefanović Karadžić sakupio "sa toplih usana naroda". Mala prostonarodna slavenoserbska pjesnarica, 1814; (I-IV), Lajpciško izdanje, 1823-1833; I-IV, Bečko izdanje, 1841-1862); Srpske narodne pripovjetke (1821, sa 166 zagonetaka; i 1853); Srpske narodne poslovice i druge različne kao one u običaj uzete riječi, 1834. Sledi knjiga "ženskih pesma" iz Hercegovine (1866), koje je sakupio Karadžićev saradnik i pomagač Vuk Vrčević, a Vuk Karadžić ih je pred smrt pripremio za štampu.

Pojavivši se u Evropi, u vreme punog procvata romantizma, srpska narodna poezija doživela je izvanrednu recepciju. Obelodanjena u antologijskim primerima Vukove zbirke odgovorila je "krugu iščekivanja" evropske kulturne javnosti, postajući živa potvrda prvo Herderovih, a zatim Grimovih ideja o usmenom pesništvu. Jakob Grim je počeo učiti srpski jezik da bi pesme mogao čitati u originalu, svaku novu zbirku srpskih narodnih pesama propratio je tananim poetskim analizama. Stavio ih je naporedo s Pesmom nad pesmama, da bi to isto učinio i Gete. Grimovom zaslugom, ali i inicijativom obrazovanog i mudrog Slovenca Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih knjiga, Vukovog savetodavca i zaštitnika, srpskoj narodnoj književnosti omogućen je ulazak u veliki svet.

Srpske narodne pesme (i pripovetke) prevođene su na nemački jezik gotovo upored s njihovim objavljivanjem, ponekad i pre toga, neposredno iz Vukovih rukopisa ili kazivanja. Kopitar je za Grima preveo celu prvu Pjesnaricu, zatim niz pesama u svom prikazu Lajpciške zbirke. Grim se i sam pojavio kao prevodilac. Tereza Albertina Lujza fon Jakob-Talfi prevela je dvesta pedeset lirskih i epskih pesama već 1825. godine. U svojoj komparativnoj studiji povodom Vukove knjige iz 1833. godine ocenila je pojavu zbirki srpske narodne poezije kao "jedan od najznačajnijih književnih događaja modernog vremena".

Na osnovu njenih prevoda nastaju prevodi na druge jezike. Da spomenemo samo neke među najranijim, na engleski (Džon Bauring), na francuski (E. Bojar), na švedski (Finac Johan Runeberg), na ruski (Puškin). Pesme se inače prevode na sve slovenske jezike. -

S Vukovim vremenom završio se i period "klasičnog" narodnog pesništva, kada je ono dostiglo vrhunski domet.
Nada Milošević Đorđević


*

"Jedan od najvećih nemačkih kompozitora Johanes Brams komponovao čak osam svojih dela prema srpskim narodnim melodijama. To je svakako fantastičan podatak o kojem se danas i kod nas tako malo zna.

Srpski narod je duhovno vaskrsao prinoseći evropskoj i svetskoj kulturnoj baštini svoje narodne pesme. Pored Getea, i posle njega, prevodili su ih i prepevavali mnogi, pa i najveći pesnici kakvi su u ono doba bili Puškin, Ševčenko, Mickijevič, ali popularisali su ih svojim čuvenim mistifikacijama i književnici među kojima su bili Šarl Nodije i Prosper Merime, na primer."

*

"Na srpske teme komponovali su, pored Čajkovskog, i Dvoržak, Rubinštajn, Vinterberg, Janaček, Aulin, Suk... Brams je prema motivima srpskih narodnih pesama komponovao čak osam svojih dela. A "Srpska fantazija", Nikolaja Rimskog Korsakova, jedna od prvih njegovih većih kompozicija, bila je, što bi se danas reklo - hit koncertne sezone u Moskvi."

Više o srpskim lirskim narodnim pesmama: http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?topic=1399.0

[Angelina]

**
VUKOV RAD NA SAKUPLJANJU SRPSKIH NARODNIH PESAMA


Došavši u Beč 1813. godine, Vuk je upoznao Jerneja Kopitara, cenzora slovenskih i novogrčkih knjiga. Zamolio ga je da objavi knjigu o propasti Prvog srpskog ustanka što je Kopitar i učinio. Zainteresovan za njegov rad, već naredne godine objavio je Vukovu "Pismenicu serbskoga jezika po govoru prostoga naroda napisanu" kao i "Malu prosto-narodnju slavenoserbsku pjesnaricu".

"Ja sam došao u Beč negdje oko polovice jeseni 1813. godine i, napisavši ondje malu knjižicu, pođem da je štampam. Ovaj rukopis moj dođe gospodinu Kopitaru i poznavši iz nje, da sam ja čovjek od naroda i da sam drukčiji od sviju Srba koje je on donde viđao, dođe k meni da me vidi. I tako, poznavši se sa mnom, nagovori me malo-pomalo ne samo da pišem narodne pesme, nego i riječi i gramatiku. Bilo je onda učenijih Srba u Beču, koji su sav ovaj posao držali za besposlicu i govorili mi u oči da ne kvarim hartije uzalud, no meni se učini bolje i milije poslušati gospodina Kopitara, nego njih."

Kada je Kopitar pročitao Vukovu knjižicu, između ostalog je rekao: "Ovde je neki Vuk koji prekrasno piše srpski... Upoznao sam u njemu najbolju glavu među svim svojim srpskim poznanicima."

Jernej Kopitar (1780 – 1844), član dvorske biblioteke u Beču, bio je jedan od najučenijih Slovenaca u austrijskoj carevini. Vukov veliki prijatelj, dobročinitelj i učitelj u mnogim književnim poslovima. Savetovao ga je da objavi prvu gramatiku srpskog jezika, da prikuplja a zatim objavi reči narodnog govora. Po Kopitarevim savetima i uputama Vuk je počeo raditi i na skupljanju narodnih pesama, priča, poslovica, zagonetki, pitalica. Vuk je želeo da zapiše sve što je naš narod opevao, kazao ili opisao da se ne zaboravi. Jer, "kazalo odleti, a zapisano ostaje".

Kopitar je u stranim listovima pisao o srpskoj narodnoj poeziji. Zahvaljujući njemu Vuk se upoznao sa mnogim lingvistima i knjizevnicima a srpske narodne pesme, kultura i istorija postali su poznati širom Evrope. Među zainteresovanim za srpski jezik i srpsku narodnu pesmu našli su se i Johan Gete, braća Grim, Ranke, Puskin i drugi.

Jednom prilikom, Vuk je rekao o Kopitaru: "Glavni uzrok što sam književnik, uvek će ostati Kopitar. U tom pogledu dugujem njemu, ako ne sve, ono mnogo, vrlo mnogo."

"Među drugim razgovorima bilo je reči o srpskim narodnim pesmama. Videći da ih ja mnogo znam Kopitar me stade nagovarati da ih zapisujem, što više, to bolje, a posle u ime Boga i štampam. E, šta ću, mene je to zabavilo, i ja ti daj piši pesme... Nakupila ih se prilična sveska i izašla na svet pod imenom - 'Mala prostonarodna slave-noserbska pjesnarica.'"

"Radi narodnijeh pjesama išao sam nekoliko puta u Srbiju, a radi jezika putovao sam preko Slavonije u Hrvatsku, Dalmaciju, Dubrovnik, Boku Kotorsku i Crnu Goru. Nego mi je ostala velika rana na srcu što nijesam mogao otići u Bosnu, Hercegovinu, Kosovo, Metohiju i svu Staru Srbiju. Ja sam o ovome putu jednako mislio i dosta puta se na nj spremao, ali su smetnje bile tolike da se nijesu mogle nadvladati."

Zbog problema sa knezom Milošem Obrenovićem Vuk je jedno vreme bio proglašen za najvećeg neprijatelja Srbije; bilo mu je zabranjeno da dolazi u zemlju a njegove knjige nisu se smele niti štampati niti čitati. Tužan što ga je zadesila takva sudbina Vuk je pisao prijateljima:
"Ja sam do sada nekoliko puta u Srbiju dolazio s punom glavom i torbom rodoljubivih planova samo zato da bi narodu što na polzu služiti mogao, pa kad sam video da se ne može, onda sam se žalostan vraćao opet amo (u Beč), da mu odovud služim s čim se i koliko se može."

Vuk se mnogo radovao što je naše najlepše narodno blago spasao od zaborava.

"...I toliko sam ih sakupio, da ni sam nisam znao da Serblji ovoliko narodnih pjesama imaju."

"Hvala Bogu kad sam dočekao da ih ovako vidim naštampane! Ako dočekam da se i od ostalijeh ovako oprostim, onda ću se izbaviti velike brige, jer, kad god sam na smrt morao pomisliti, prva mi je briga i žalost bila - šta će biti od ovijeh pjesama i od ostalijeh mojijeh rukopisa? A kamo strah i briga što sam podnosio da ih đe u putu kako ne izgubim."

"Umro je u Beču 1864. godine sa knjigom narodnih pesama u rukama, kojima se, kako je isticao, celog života bavio kao 'najmilijim poslom'".

Angelina

[Angelina]

**

[Angelina]

**




P  R  E  D  G  O  V  O  R

Sve one pjesme, što su u prvoj knižici naštampane u Beču 1814. godine, ja sam u Beč u glavi donijo (osim one o plemenitoj Asan-aginici, za koju sam kazao još onda, da je uzeta iz Fortisova putovanja po Dalmaciji), i ondje sam i pisao koliko sam se mogao opomenuti; zato su đekoje, koje iz neznanja, koje želeći (po ondašnjemu opštem mnjeniju naši književnika) jezik popraviti, djesto i nepravo napisane i naštampane, koje sam ovdje sad popravio, kao sto sam od različni pjevača i pjevačica čuo da se upravo pjevaju.

Sve su nase narodne pjesme razdijeljenje na pjesme junacke, koje ljudi pjevaju uz gusle, i na zenske, koje pjevaju ne samo zene i djevojke nego i muskarci, osobito momcad, i to najvise po dvoje u jedan glas. Zenske pjesme pjeva i jedno ili dvoje samo radi svoga razgovora, a junacke se pjesme najvise pjevaju da drugi slusaju; zato se u pjevanju zenskih pjesama vise gleda na pjevanje nego na pjesmu, a u pjevanju junackijeh najvise na pjesamu. Junacke se pjesme danas najvise i najzivlje pjevaju po Bosni i Hercegovini i po Crnoj Gori i po juznim brdovitim krajevima Srbije. Po tim mjestima i danasnji dan gotovo u svakoj kuci imaju po jedne gusle, a po jedne osobito na stanu kod cobana, i tesko je naci covjeka da ne zna gudjeti, a mnoge zene i djevojke znadu. Po donjim krajevima Srbije (oko Save i oko Dunava) vec su rjedje gusle po kucama, no opet mislim da bi se u svakom selu (osobito s lijeve strane Morave) po jedne mogle naci. U Srijemu pak i u Backoj i u Banatu gusle se danas mogu vidjeti samo u slijepaca (pa i oni moraju uciti u njih udarati, a mnogi ne pjevaju pjesmama, nego samo bogorode uz njih), a drugi bi se ljudi vrlo stidjeli sljepacke gusle u svojoj kuci objesiti; i tako po tim mjestima junacke (ili, kao sto se tuda vec zovu sljepacke) pjesme niko drugi i ne pjeva osim slepaca i po Backoj gdjekojih zena (koje bez gusala pjevaju). Iz toga se lasno može doznati, zašto se junačke pjesme po Srijemu i po Bačkoj i po Banatu gore pjevaju nego po Srbiji, a i po Srbiji oko Save i oko Dunava gore nego dalje unutra, osobito k Bosni i k Ercegovini... — Đe koje su pjesme tako na međi između ženskije i junačkije da čovek ne zna među koje bi i uzeo, n. p. u ovoj (I.) knjizi 358, i druge gotovo sve na kraju od 394— 404. Ovake su pjesme naličnije na junačke, nego na ženske, ali bi se teško čulo, da i ljudi pjevaju uz gusle (već ako ženama), a zbog dužine ne pjevaju se ni kao ženske, nego se samo kazuju.

Mi vidimo da pjesme junačke i danas postaju, zato mislim da ne će biti suviše i o postanju njiovom štogođ reći. Koliko sam ja do danas mogao doznati junačke pjesme ponajviše spjevavaju ljudi sredoviječni i starci. Po rečenim mjestima, kud se danas junačke pjesme najviše pjevaju, nema čoveka, koji ne zna nekoliko pjesama (ako ne čitavi, a ono barem komada od nji), a ima i, koji i znadu i preko pedeset, a može biti i na stotine. Koji čovek zna pedeset različni pjesama, (ako je za taj posao) njemu je lasno novu pjesmu spjevati. A uz to još i ovo valja znati, da seljaci po onim zemljama još nemaju ovaki briga ni potreba kao po rišćanskim državama, nego žive dosta nalik na ona vremena, što poete nazivaju z l a t n i m  v i j e k o m. U Tršiću je jedan čovek pod samu starost svoju spjevavao mloge smiješne pjesme, od koji ja sad ne znam čitave nijedne...

Kako god sto saljivi starci i momcad spjevaju ovako saljive pjesme, tako i drugi spjevaju zbiljske od bojeva i od ostalih znatnih dogadjaja. Da se ni najnovijim (a kamoli starim) pjesmama (kao narodnim) ne moze upravo doznati ko je koju prvi put spjevao, to nije zacudo; ali je zacudo da u narodu niko ne drzi za kaku majstoriju ili slavu novu pjesmu spjevati, i ne samo sto se niko tim ne hvali nego jos svaki (bas i onaj koji jest) odbija od sebe i kaze da je cuo od drugoga. To je o najnovijim pjesmama za koje se zna da nijesu niotkud dosle, nego da su ondje postale o dogadjaju koji se prije nekoliko dana dogodio; a kako dogadjaju i pjesmi prodje makar samo godinu dana, ili s epjesma gdje cuje makar i o jucerasnjem a daljnijem dogadjaju, niko vise i ne misli o njezinu postanju. - Zenske se pjesme danas slabo spjevavaju, osim sto djevojke kasto pripijevaju momcadma i momcad djevojkama. Između sviju ovđe naštampani ženski pjesama najnovija će biti 347.

Jednih pjesama razlicno pjevanje po narodu pokazuje ocevidno da sve pjesme nijesu odmah (u prvom pocetku svome) postale onakve kakve su, nego jedan pocne i sastavi sto, kako on zna, pa poslije, iduci od usta do usta, raste i kiti se, a kasto se i umanjuje i kvari; jer kako god sto jedan covjek raste i kiti se, a kasto se i umanjuje i kvari; jer kako god sto jedan covjek ljepse i jasnije govori od drugoga, tako i pjesme pjeva i kazuje. Tako bi se gotovo o svakom dogadjaju mogle naci po nekolike pjesme. Moze biti da su ovakve gdekoje pjesme jednom dogadjaju od razlicitih ljudi razlicne i postale; a najvise su ih (osobito u kojima je manja razlika) razlicni pjevaci okrenuli po svome nacinu, kao sto se i danas cini jednako.

Premda ima dosta ljudi koji znadu mnogo pjesama, ali je opet tesko naci covjeka koji zna pjesme lijepo i jasno. U tom je pokojni Tesan Podrugovic bio prvi i jedini izmedju sviju koje sam ja ovih deset godina nalazio i slusao. On je bio rodom odnekud izmedju Bosne i Hercegovine, i iznajprije je bio trgovac, pa poslije ubije nekakva Turcina koji je njega htio da ubije, i tako prospe svoju kucu i otide u hajduke i, kao hajduk, 1807. godine pribjegne u Srbiju. On je vrlo lijepo znao udarati u gusle, ali pjevati nije znao (ili nije htio) nikako, nego je pjesme kazivao kao iz knjige; i za skupljanje pjesama takvi su ljudi najbolji, jer oni osobito paze na red i na misli, a pjevaci (osobito koji su samo pjevaci) mnogi pjevaju i ne misleci sta, i znadu redom samo pjevati, a kazivati ne znadu (s takvima sam ja kasto imao muku).

Pjesme junacke po narodu najvise raznose slijepci, i putnici i hajduci. Slijepci radi prosnje idu jednako po svome narodu od kuce do kuce, i pred svakom kucom ispjevaju po jednu pjesmu, pa onda istu da im se udijeli, a gdje ih ko ponudi, ondje pjevaju i vise; a o praznicima idu k manastirima i k cekvama na sabore i na panadjure, pa pjevaju po citav dan. Tako putnik kad dodje u kakvu kucu na konak, obicno je da ga uvece ponude s guslama da pjeva, a osim toga, putem po hanovima i po krcmama svud imaju gusle, pa putnici uvece pjevaju i slusaju; hajduci zimi na jataku danju leze u potaji, a po svu noc piju i pjevaju uz gusle, i to najvise pjesme od hajduka. Kad kakva pjesma dođe iz Ercegovine u donju zemlju, đe se ne govori po Ercegovačkom narečiju, ondašnji ljudi pjevaju po svom narječiju, n. p. devojka, deca, leto i t. d; ali ije ostane u mlogim riječma, đe je nužno da se ispune slogovi, n. p. lijepo, bijelo, vrijeme i t. d. Tako bi bez sumlje i Ercegovci činili da kakva pjesma odozdo dođe među nji. Zato je teško ženske pjesme naznačiti i odrediti koja je iz kog koga narečja; nego sam i ja naštampao kako sam koju đe slušao i prepisivao. Koje su ženske pjesme naznačeno sa (T*), one su sam slušao i prepisivao u Kragujevcu od neki (Tursko-Ciganski đevojaka iz Sarajeva, kao što i pjevaju Spkinje Turskog zakona u Sarajevu.

Osim od prije meni poznati i u rječniku naznačeni razlika između narječija Srpskog jezika, nalazi se u ovim pjesmama još ovo:

a) Bošnjaci po varošima, a osobito Turskog zakona, ne promjenjuju, kao što je u Ercegovačkom narječiju obično, pred j d u đ ni t u ć, n. p. djevojka, djed, djeca; preletjeti i  t.  d. Pa i to ne samo u onim riječima, đe je samo u Ercegovačkom narječiju đ i ć (a po Slav. d đ i t đ), nego i u onakima, đe je u svima ostalim narječijama, n. p. bratja, bratji! Tako sam ja čuo u Pančevu od jednog Turčina rodjak, umjesto rođak! Ovo je vrlo znatno, i valja da se po vremenu dobro istraži i odredi u kojim riječma oni imaju đ i ć.

b) Od Kruševca u Kosovo, i onamo kako po Metoiji, tako i po onim krejevima Ercegovine i Crne gore u sušt. imenima, koja se svršuju na žje, čje, šje, kao i u ženskome i srednjem rodu u imenima prilagat., koja se svršuju na žij, čij, šij, izbacuje se j, n.p. oruže (mjesto oružje), naruče (m. naručje), poduše (m. podušje); Boža (m. Božja), Božu (m. Božju) i t. d.

v) Po tim istim mjestima uzima se često vinit. padež mjesto skazat., n.p. ljepote mu svatove nema; u junake krvca uzavrela; knjigu piše, na mezile prati; ljepote joj u svu zemlju nema i t. d. Iz mlož. broja mogao bi ko reći, da ovo nije vin. padež, nego skaz., promijenivši đ na e (kao u Srijemu i u Bačkoj na i, n. p. u svatovi); ali iz jed. broja vidi se jasno, da je upravo vinitelni.

g) Ju mjesto je (u vin., n. p. pa privika što ju glas donosi) i mjeso joj (u dat., n. p. bolja ću ju sagraditi vrata) to je Kosovsko i okolni krajeva, kao i te mjesto će (n. p. te te nama zadenuti kavgu), i dobrem mjesto dobrom (n. p. ja se nadam dobrem berićetu; i pogleda ka bijelem Senju. Ovo se govori i po Resavi i po naiji Jagodinskoj.), i drusto mjesto društvo (n. p. kako mu je izmešano drusto; tako se govori i kumsto, brasto i t. d.)

d) Dite, bili, lipi, bida, što je u Ercegovačkom narječiju samo u pjesmama, mjesto d'jete, b'jeli, l'jepi, b'jeda.

Što se tiče starine naši pjesama, ja bi rekao, da imamo stariji ženski, nego junački; jer junački pjesama malo imamo stariji od Kosova, a od Nemanića nema starije nijedne; a među ženskima može biti da i ima i od iljade godina, i. n. p. Kraljičkima, Dodolskima i t. d. Ja mislim, da su Srblji i prije Kosova imali i junački pjesama od starine, no budući je ona premjena tako silno udarila u narod, da su gotovo sve zaboravili, što je bilo donde, pa samo odande počeli nanovo pripovijedati i pjevati. Osim ovi u II knjizi naštampani stariji pjesama od Kosova ja sam još slušao pjesmu o ženidbi svetoga Save (kako ga je otac ćeo na silu da oženi, i bio mu doveo đevojku, a on nije ćeo, već pobjegao u kaluđere), i o ženidbi kralja Vukašina: no za sad nijesam se mogao namjeriti na čoveka, koji bi mi i po redu lijepo mogao kazati. - Pjesama junačkih danas ima najviše iz šesnaestoga i sedamnaestoga vijeka od primorski junaka i uskoka, koji su prebjegavali iz Bosne u Ercegovinu u primorje pod Mletačku zaštitu, i odande četovali (kao ajduci) i branili Mletačku krajinu od Turaka (kao što su u III. knjizi pjesme 7-15). Ovake pjesme pjevaju i Srbi turskog zakona po Bosni, samo što oni ponajviše pjevaju, da su njiovi nadjačavali i rišćanske žene i đevojke robili i premamljivali.

Kad bi se skupile sve naše junačke pjesme, jamačno bi i bilo još pet puta ovoliko, ako ne bi i više. Samo što sam ja i čuo (a za sad i nijesam mogao dobiti) bile bi čitave dvije knjige koliko ova trijeća.

Pocetak skupljanja i izdanja ovi narodni pjesama (kao i ostali sviju moji knjizevni poslova) bio je u Becu 1814. godine iznenada, a sto one ovoliko umlozene sad na svijet izlaze, slava je svijetloga i cestitoga kneza od Srbije MILOŠA OBRENOVIĆA. Prem da je bilo ljudi, koji su njemu na moje oci govorili, da je ovo skupljanje pjesama samo sprdnja i besposlica, no on je opet ne samo meni pjevace nabavljao i dangubu im placao, nego me jos i bogato obdario, da i na svijet izdam. Kad Srblji svoje narodne pjesme bolje poznadu, onda ce se ova njegova zaluga znati dostojno cijeniti.

U Lipisci na Božij dan 1823.

V. S. K.

Iz Predgovora (1824)
Narodne srpske pjesme - Knjiga prva

[Angelina]

**

S  A  D  R  Ž  A  J


I.   PJESME SVATOVSKE (01-25)

01. Proscima
02. Kad polaze na prsten
03. Đevojci i momku (na prstenu)
04. Kad već prstenuju đevojku
05. Kad dolaze svatovi
06. Kad kum dolazi
07. Kad dolazi stari svat
08. Kad dolazi đever
09. Kad dolazi vojvoda
10. Mladoženji
11. Svatovima, da se opremaju
12. Kad polazi mladoženja
13. Opet kad dolazi mladoženja (Bačanska.)
14. Kad mladoženja ulazi u kuću đevoječku (Bačanska.)
15. Kod kuće đevojke
16. Opet kod kuće đevojke
17. Opet kod kuće đevojke
18. Na vratima zatvorenim (Bačanska.)
19. kad oblače đevojku
20. Kad ođe da izvedu đevojku
21. Kad brat izvede đevojku
22. Kad povede đevojku
23. U amamu, kad boje đevojci nokte u oči venčanja (T*)
24. Kad idu na vjenčanje
25. Opet kad idu na vjenčanje (Bačanska.)
26. Kad oće da polaze svatovi
27. Kad oće svatovi da polaze
28. Kad već oće da pođu
29. Kad polaze svatovi
30. Kao kude mladoženju, a vale đevojku
31. Kad putuju s đevojkom
32. Kod mladoženjine kuce, kad se već nadaju svatovima
33. Kad dolaze muštulugdžije
34. Kad budu blizu kuće
35. Kad ugledaju svatove s đevojkom
36. Kad dolaze svatovi s đevojkom
37. Pošto već dovedu đevojku
38. Kad dovedu mladu
39. Kod mladoženjine kuće
40. Kad ubrađuju đevojku
41. Kad joj meću vaćel na glavu
42. Kad je već sasvim ubrade
43. Kumu (na svadbi)
44. Mladoženji uz času
45. Đevojci uz čašu
46. Nevjestama uz čašu
47. Opet nevjestama uz čašu
48. Nauk đevojci
49. Na svadbi
50. Opet na svadbi


II.  PJESME KRALJIČKE (25-42)

51. Kod kraljeve kuće
52. Domaćinu
53. Đevojci
54. Opet đevojci
55. Momku neženjenu
56. Opet momku neženjenu
57. Mladi
58. Popu
59. Opet popu
60. Gospodaru
61. Gospođi
62. Rataru
63. Đaku
64. Majstoru
65. Starcu
66. Trojici braće
67. Bratu i sestri
68. Đetetu
69. Momku kakom, koji stoji kod kola
70. Opet momku kakom
71. Đurđu i Milici
72. Kosani
73. Relji i Jeli
74. Javoru
75. Putujući pjevaju


III. PJESME ŽETELAČKE (42-48)

76. Nadžnjeva se momak i đevojka
77. Kad žanju Turcima u neđelju
78. Mobi
79. Opet mobi
80. Opet mobi
81. Saraorima
82. Ovčar i đevojka
83. Opet ovčar i đevojka
84. Kad se vašaju slamke *)
85. Poslije večere


IV. PJESME DODOLSKE (48-50)

86. Pred Kućom, kad igra dodola
87. Opet kad igra dodola
88. Kad idu preko sela


V.  PJESME KOJE SE PJEVAJU UZ ČASNI POST (50-53)

89. U početku časnoga posta (pjevaju đevojke u Srijemu)
90. Uoči Lazareve subote *)
91. Na cvijeti na ranilu
92. O blagovijesti i o mučenicima na ranilu
93. Opet na ranilu


VI. PJESME SVEČARSKE (53-)

94.   Kad se ustaje na slavu
95.   Kad se pije u zdravlje
96.   Onako u sovri
97.   Riba i đevojka
98.   Jovo i Marija (Sarajevska)
99.   Ljuba pa ljuba
100. Dragi na dragi
101. Đevojka rod kuša
102. S dragim su najkraće noći
103. Muž na muž
104. Ko napravije dijeli
105. Brat i sestra i tuđinka
106. Rod je ženin miliji, nego sestra
107. Ljuba je preča nego sestra i snaa
108. Sestra otrovnica
109. Sestra kuša brata
110. Sestra bez brata
111. Najveća je žalost za bratom
112. Cijena brata i dragoga
113. Teško sestri bez brata, a bratu bezsestre
114. Brat i sestra
115. Snaa i zaova
116. Bećar Mara i Pero Bugarin
117. Po srcu zima (Sarajevska)
118. Dragi i nedragi
119. To je blago, što je kome drago (Sarajevska)
120. Ni raj se ne gleda
121. Duge noći
----
125. Đevojka ružici
126. Đevojka se tuži ljubičici
127. Đevojka je bolja od udovice (T*)
128. Smiljana i vijenac
129. Ne pij vode, ne ljub' udovice
130. Mladoženja s udovicom
131. Utjeha udovici
132. Sila ljubavi (Sarajevska)
133. Najbolja godina (T*)
134. Momak opčinjen obrvama / Oj djevojko, selen velen!
135. Momak se zagledao u obrve đevojačke
136. Smrt drage i dragoga
137. Opet smrt drage i dragoga
138. Želja i po smrti (T*)
139. Đevojke pripijevaju momcima (Sarajevska)
140. Momci pripijevaju đevojkama (Sarajevska)
141. Želja đevojčina
142. Opet želja đevojčina
143. Draga bratimi javor ~
144. molitva đevojčina (T*)
145. Pava i Rade
146. Za momusve se može
147. Rastanak i kletva
148. Kletva na dragoga i na njegove roditelje
149. Najveca žalost (Sarajevska)
150. Srdačna briga
151. Blagoslov
152. Pravedna kletva
153. Oproštaj ~
154. Đevojka kune oči i dragoga
155. Bolan Jovo i jela
156. Kletve đevojčke
157. Jelen i đevojka (T*)
158. Jelen i vila
159. Najveći grije
160. Blagoslov i kletva (T*)
161. Kletva kudiocima (T*)
162. Zaručnica Ercega Stjepana
163. Konj se srdi na gospodara
164. Đevojka oće momke da nadigra
165. Kaloper Pero i vita Jela
166. Sila boga ne moli
167. Joka kod stada i soko sa grada
168. Božur i ruža
169. Znaci dobri đevojaka
170. Dar đevojački

*

Za većinu pesama iz Vukove zbirke koje se i danas pevaju i rado slušaju, ne može se reći da su ostale netaknute i nepromenjene - prepravljene su, popravljene ili nagrđene. Neke su menjanjem ili izbacivanjem pojedinih elemenata sadržaja, reči i izraza tipičnih za srpsku narodnu pesmu, izgubile zapravo originalnost te time i umetničku lepotu i vrednost. U nekim pesmama jasno se vidi spoj izvornog i neizvornog jer su prilagođene tuđem viđenju i tuđoj kulturi.

Sve "Vukove" pesme koje će biti postavljene u narednim postovima, nalaze se u "Pesmarici" zajedno sa tekstovima verzija koje se danas pevaju, radi lakšeg upoređivanja.

http://srcekrajine.net/diskusije/index.php?board=42.0

Angelina

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Iz Vukove zbirke
Sačuvane od zaborava...



Muž pa muž
Moj se dragi na put sprema
Karanfil se na put sprema
str. 62 i 63. / pesma br. 103.

Oj sinoć se Duka Leka oženi
a jutros mu sitna knjiga sustiže:
"Ajde Duka, ajde Leka, na vojsku."
Duka Leka sprema konja, da ide,
verna ljuba drži konja i plače:
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
na kom' mene ludu mladu ostavljas?"
"Ostavljam te tvojoj majci i mojoj."
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dve majke bez tebe!"
Duka Leka sprema konja da ide,
verna ljuba drži konja i plače:
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
kod kog' mene ludu mladu ostavljas?"
"Ostavljam te kod kod tvog oca i moga."
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva oca bez tebe!"
Duka Leka sprema konja da ide,
verna ljuba drži konja i plače:
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Ti opremaš dobra konja na vojsku,
kod kog' mene ludu mladu ostavljas?"
"Ostavljam te kod tvog brata i moga."
"Jao Duka, jao Leka vojvoda!
Teško mene kod dva brata bez tebe!"


Smiljana i vijenac
Smilj Smiljana pokraj vode
Mara devojka
str. 81. / pesma br. 128.

Smilj Smiljana pokraj vode brala,
nabrala je nedra i rukave,
izvila je tri zelena venca;
jednoga je sebi ostavila,
drugi svojoj drugarici dala,
a treći je niz vodu pustila,
pa je njemu tijo besedila:
"Plovi, plovi, moj zeleni venče!
Te doplovi do Đurđeva dvora,
pa zapitaj Đurđevu majčicu:
oćeš, majko, oženiti Đurđa?
Ne ženi ga mladom udovicom,
već ga ženi lepotom devojkom."

 
Momak opčinjen obrvama
Oj, djevojko selen velen
str. 85. / pesma br. 134.

Oj djevojko, selen velen!
ne uzvijaj obrvama,
ne zadaji jad momcima;
i meni si jad zadala:
Konja vodim, pese odim;
cizme nosim, a bos odim.
Leba nosim, a gladan sam;
vodu gazim, a zedan sam.


Najveća žalost
Svi dragani
Svi dilberi...
Sarajevska
str. 99. / pesma br. 149.

Svi dilberi, mog dilbera nema;
da li mi je čuti, jal' vidjeti,
il' boluje ili ašikuje!
Volim čuti i da mi boluje,
neg' da s drugom dragom ašikuje;
bolujući i kad će mi doći,
ašikujuć' nikad ni do vijeka.


Đevojka se tuži đulu
Djevojka je pod đulom zaspala
str. 120. / pesma br. 181.

Đul djevojka pod djulom zaspala,
djul se kruni, te djevojku budi,
djevojka je djulu govorila:
"A moj djule, ne kruni se na me,
nije meni do štano je tebi,
vec je meni do moje nevolje:
mlad me prosi, za stara me daju.
Star je vojno trula javorina,
vjetar duva, javorinu ljulja,
kisa ide, javorina trune;
mlad je vojno ruza napunila,
vjetar duva, ruza se razvija,
a od kise biva veselija,
sunce sija, ona rumenija."


Za stare nije, a za mlade jest
Tekla voda tekelija
str. 125 i 126. / pesma br. 187.

Tekla voda tekelija,
nad njom rasla ševtelija,
pod njom sjedi Anđelija,
otud ide star delija:
"Božja pomoc, Anđelija!
Pije li se tekelija?
Jede li se ševtelija?
Ljubi li se Anđelija?" -
"Id' odatle, star delija!
Ne pije se tekelija,
ne jede se đevtelija,
ne ljubi se Anđelija."
***
Tekla voda tekelija,
nad njom rasla ševtelija,
pod njom sjedi Anđelija,
otud ide mlad delija:
"Božja pomoć, Anđelija!
Pije li se tekelija?
Jede li se ševtelija?
Ljubi li se Anđelija?" -
"Božij bio, mlad delija!
I pije se tekelija,
i jede se ševtelija
i ljubi se Anđelija."


Ilija Mišković - Moj se dragi na put sprema
http://www.esnips.com/doc/b4e29991-f3cb-41e8-9426-295ee7dabea8/Ilija-Miskovic---Moj-se-dragi-na-put-sprema-(Iz-Vukove-pesmarice-1824---Srpska-narodna)-1929-30.
Mara Đorđević - Karanfil se na put sprema
http://www.esnips.com/doc/cc20bb4c-e193-4d10-900c-0e92d0208c81/Karanfil-se-na-put-sprema
Ritam srca - Karanfil se na put sprema
http://www.esnips.com/doc/ee0f0eba-a693-4aff-b0e1-a8044154a8ac/Ritam-srca---Karanfil-se-na-put-sprema-(Iz-Vukove-pesmarice-1824---Srpska-narodna)
Jordan Nikolić - Smilj Smiljana pokraj vode
http://www.esnips.com/doc/d087fb6a-f01e-48d7-8d08-75cdb506bfe2/Jordan-Nikolic---Smilj-Smiljana-pokraj-vode--(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Krsta Petrović - Mara devojka
http://www.esnips.com/doc/ce2e35e5-29e6-49bb-b9f2-dc12d2e582b3/Krsta-Petrovic---Mara-devojka-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Ilija Mišković - Svi dragani
http://www.esnips.com/doc/b61d08f8-1108-42b9-b011-9b6420ba6bbf/Ilija-Miskovic---Svi-dragani-(Iz-Vukove-pesmarice-1824---Srpska-narodna)-1929-30.Saveta Sudar - Svi dilberi...
http://www.esnips.com/doc/c46c4441-3e08-4a48-85c2-3f8a90f95d01/Saveta-Sudar---Svi-dilberi-(Iz-Vukove-pesmarice-1824---Srpska-narodna)
Silvana Armenulić - Djevojka je pod đulom zaspala
http://www.esnips.com/doc/5e3c95b6-6771-43e7-8875-9add083327a7/Silvana-Armenulic---Djevojka-je-pod-đulom-zaspala-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Jordan Nikolić - Tekla voda tekelija
http://www.esnips.com/doc/250da5aa-7884-4348-9ebe-6587fa8ee5de/Jordan-Nikolic---Tekla-voda-tekelija--(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Iz Vukove zbirke
Sačuvane od zaborava...



Đevojka ječam proklinje
Ječam znjela Kosovka
(Gužanka / Tuzlanka) devojka
str. 128. / pesma br. 191.

Đevojka je ječam žito klela:
"Ječam žito, u Boga ljepota!
Ja te žela, a ja te ne jela!
Svatovski te konji pozobali!"


Đevojka momcima vino sluzi
Vino piju, nane
str. 138. / pesma br. 205.

Lepo ti je pod noc pogledati
tamo dole kraj tija Dunava
gdi s' junaci sator razapeli,
i pod njime piju rujno vino,
njima sluzi lijepa devojka:
kako kome casu dodavase,
svaki joj se u nedra masase;
al govori lijepa devojka:
"O junaci i gospodicici!
Ako svima mogu biti sluga,
ja ne mogu svima biti ljuba;
nego jednom, kog mi srce ljubi."


Šta bi koja najvolila?
Tri devojke zbor zborile, stoj Drino!
str. 148. / pesma br. 222.

Zasp'o Ranko pod jablanom,
otud idu tri devojke,
medju sobom govorile:
"Šta bi koja najvolila.
Najstarija govorila:
"Ja bi prsten najvolila."
A srednja je govorila:
"Ja bi pojas najvolila."
Najmladja je govorila:
"Ja bi Ranka najvolila;
prsten ce se razlomiti,
pojas ce se poderati,
ali Ranko moj, pak moj."


Draga se rasrdila
Kad ja pođoh na Bembašu
str. 156. / pesma br. .

I sinoc sam sam sedeci mislio:
nisam drage za godinu vidio.
Ja poseta dole gore sokakom,
svakog draga na pendzeru stajase,
moja draga na vratima cekase;
ja joj reko: "Dobar vece, dilberce!"
Ona mene: "Dodj' dovece, biserce."
Ja ne odo ono vece, vec drugo;
na mene se moja draga rasrdi,
i od mene bele dvore zatvori.
Ne srdi se, moja draga, na mene,
srezacu ti crven kaftan do zemlje,
kupicu ti kovan pojas od zlata.


Srdi, da se ne srdi
Srdo moja
str. 157. / pesma br. .

Srdo moja, ne srdi se na me;
jer ako se ja rasrdim na te,
sva nas Bosna pomirit' ne moze,
ni sva Bosna, ni Ercegovina.


Ljubavni rastanak
Dva cveta u bostanu rasla
str. 196 i 197. / pesma br. 289.

Dva cvijeta u bostanu rasla:
plavi zumbul i zelena kada.
plavi zumbul ode na Doljane,
osta kada u bostanu sama.
Porucuje zumbul da Doljana:
"Duso moja, u bostanu kado!
Kako ti je u bostanu samoj?"
Odgovara iz bostana kada:
"Sto je nebo, da je list artije,
sto je gora, da su kalemovi.
sto je more, da je crn murećel
pak da pisem tri godine dana,
ne bi moji ispisala jada."

bostan – bašta
kalemovi – držalja s perima
murećep - mastilo


Živka Đurić Ivanović - Ječam žela
http://www.esnips.com/doc/c8fbb1c9-52b5-4211-a16f-63eed44395c2/Zivka-Djuric-Ivanovic---Jecam-zela-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Olivera Katarina - Ječam žela
http://www.esnips.com/doc/4bc1043d-7c7a-42c2-8c90-23cdaf4b38c9/Olivera-Katarina---Jecam-zela-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Mijat Mijatović - Vino piju, nane
http://www.esnips.com/doc/c0f65a41-9db9-42fd-925a-96211ab90850/Mijat-Mijatovic---Vino-piju,-nane-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Anđelija Milić - Vino piju, nane
http://www.esnips.com/doc/6ed4cd68-b921-4aaa-8d2b-7e5766628095/Andjelija-Milic---Vino-piju-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-by-Carevac
Dušica Bilkić - Vino, piju nane
http://www.esnips.com/doc/31435076-3948-488b-9f2a-b59fd3052976/Dusica-Bilkic---Vino-piju-nane-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Radmila Dimić - Tri devojke zbor zborile
http://www.esnips.com/doc/32a6e5ab-7ed6-4c14-8f34-a4c8f96d27d2/Radmila-Dimic---Tri-devojke-zbor-zborile-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)
Aleksandar Dejanović - Tri devojke zbor zborile, stoj, Drino
http://www.esnips.com/doc/bfe6e798-9467-4042-8bd4-7ea08b6e06b3/Aleksandar-Dejanovic---Tri-devojke-zbor-zborile,-stoj,-Drino--(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-by-Zarko-Milanovic
Biljana i Ivana Trmčić - Tri devojke zbor zborile
http://www.esnips.com/doc/d1db2b62-9069-47d7-ae68-0371287b9881/Tri-devojke-zbor-zborile.
Predrag Gojković Cune - Tri devojke zbor zborile
http://www.esnips.com/doc/fd111ad5-6540-4d9f-b176-9fe3497dbc36/Tri-devojke-zbor-zborile
Vuka Šeherović - Kad ja pođoh
http://www.esnips.com/doc/3566d8b4-617a-499f-9606-726e5d3e568b/Vuka-Seherovic---Kad-ja-podjoh,-aman-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-stari-snimak
Vuka Mihajlović - Kad ja pođoh na Bembašu
http://www.esnips.com/doc/be542d78-b57a-4f07-be02-1918ff3c48cf/Vuka-Mihajlovic---Kad-ja-podjoh-na-Bembasu-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Jovan Radivoljev - Srdo moja / stari snimak
http://www.esnips.com/doc/7dc79174-220e-4f1b-ba80-a496ee4a4a13/Jovan-Radivoljev---Srdo-moja-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-uz-gajde
Predrag Živković Tozovac - Srdo moja
http://www.esnips.com/doc/e791b990-b6ae-4e44-9dac-ce2e5eca4d5f/Predrag-Zivkovic-Tozovac---Srdo-moja-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-71
Svilen konac - Dva su cveta u bostanu rasla
http://www.esnips.com/doc/fa40b83b-06e0-4a54-8e68-0baf85580d31/Svilen-konac---Dva-su-cveta-u-bostanu-rasla-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Iz Vukove zbirke
Sačuvane od zaborava...



Slavuju, da ne pjeva rano
Slavej pile, ne poj rano
str. 205 i 206. / pesma br. 300.

Slavuj pile, mori, ne poj rano,
Ej, Nedeljo, mori dilbero!*)
Ne budi mi gospodara;
sama sam ga uspavala,
sama cu ga i buditi:
otici cu u gradinu,
uzabracu struk bosiljka
ud'ricu ga po obrazu:
ustaj, ago, ustaj, drago!
I on ce se probuditi.

*) Ovako se pripijeva uza svaku vrstu.
Po svoj prilici ovo ce biti Bugarska pjesma, pa posrbljena.


Majka i đevojka
Promiče momče kroz selo
str. 208 i 209. / pesma br. 307.

Momce mi promice kroz selo,
tavnina bjese ne vidje,
mucno mi dodje, pogibo;
zovni ga, majko, na konak,
zovni ga, majko, Boga ti! -
Prodji se, kceri, momceta,
ono je momce gradjance;
momcetu valja rakija,
momcetu valja vecera,
i gradska meka postelja. -
Zovni ga, majko, na konak,
zovni, majko, Boga ti!
Moje mu oci rakija,
moje mu lice pogaca.
A b'jelo grlo zaslada;
rosna mu trava postelja,
vedro mu nebo pokrivac,
a moja ruka uzglavlje;
zovni ga, majko, na konak,
zovni ga, majko, Boga ti!


Velika rosa
Devojko moja
str. 211. / pesma br. 308.

Devojko moja!
Napoj mi konja. -
Ne mogu bosa,
pala je rosa,
konju do samara,
meni do djerdana;
konju do nosa,
meni do pasa.


Prsten je zalog prave ljubavi
U livadi pod jasenom
str. 212 i 213. / pesma br. 311.

U livadi pod javorom voda izvire,
tu dolazi mlada moma, vodu zavata,
Beogradu pod zidove vodu donosi,
Mirko joj se s grada baca zlatnom jabukom:
"Uzmi, moma, tu jabuku, moja ces biti."
Moma je je uzimala, pak natrag baca:
"Nit' cu tebe, ni jabuke, okani me se."
***
U livadi pod javorom voda izvire,
tu dolazi mlada moma, vodu zavata,
Beogradu pod zidove vodu donosi,
Mirko joj se s grada baca zlatnim djerdanom:
"Uzmi, moma, ovaj djerdan, moja ces biti."
Moma djerdan uzimala, pak natrag baca:
"Nit' cu tebe, ni djerdana, okani me se."
***
U livadi pod javorom voda izvire,
tu dolazi mlada moma, vodu zavata,
Beogradu pod zidove vodu donosi,
Mirko joj se s grada baca zlatnim prstenom:
"Uzmi, moma, ovaj prsten, moja ces biti."
Moma prsten uzimala, na prst natice:
"Ocu tebe i tvoj prsten, i ja sam tvoja."


Tuđa majka
Igrali se vrani konji
str. 222 i 223. / pesma br. 322.

Igrali se vrani konji
kraj Morave na obali;
među sobom govorili:
"Daj nam, Bože, vojevati,
a Moravu ne broditi;
Morava je plaovita:
sinoć momka zanijela,
a jutros ga na breg baca.
Da j' u momka svoja majka,
za dan bi mu glase čula,
a za drugi razabrala,
a za treći na grob došla;
al j' u momka tuđa majka,
za godinu glase čula,
a za drugu razabrala,
a za treću na grob došla;
al po grobu trava raste:
detelina do kolena;
po njoj pasu dva pauna,
i dve ptice paunice,
i četvoro paunčadi;
devojka im čobanica,
na njoj krtaka kabanica
i srebrna tkaničica."


Srpska đevojka
U Milice duge trepavice
str. 223 i 224. / pesma br. 323.

U Milice duge trepavice,
prekrile joj rumen' jagodice,
jagodice i bijelo lice;
ja je gledah tri godine dana,
ne mogah joj oci sagledati,
crne oci na bijelo lice,
vec sakupih kolo đevojaka,
i u kolu  Milicu đevojku,
ne bih li joj oci sagledao.
Kada kolo na travi igrase,
bjese vedro, pa se naoblaci,
po oblaku zasjevse munje,
sve djevojke k nebu pogledase,
al ne gleda Milica đevojka,
vec preda se u zelenu travu.
Djevojke joj tiho govorise:
"Oj Milice, nasa drugarice!
Il' si luda, il' odvec mudra?
Te sve gledas u zelenu travu,
a ne gledas s nama u oblake,
đe se munje viju po oblaku."
Al govori Milica đevojka:
"Nit' sam luda, nit' odvise mudra,
nit' sam vila, da zbijam oblake,
vec đevojka da gledam preda se."


Nesrećna đevojka
Djevojka je momku prsten povraćala
str. 232. / pesma br. 332.

Devojka junaku prsten povracala:
"Naj ti prsten, momce, moj te rod ne ljubi,
ni otac ni majka, ni brat ni sestrica;
al me nemoj, momce, na glas iznositi,
jer ja sam sirota nesretna devojka:
ja bosiljak sejem, meni pelen nice.
Oj pelen, pelence, moje gorko cvece!
Tobom ce se moji svati nakititi,
kad me stanu tuznu do groba nositi."


Sule Radosavljevic - Slavuj pile, ne poj rano
http://www.esnips.com/doc/248fb24b-d1e3-4e4f-ad3a-2785aa6866c1/Sule-Radosavljevic---Slavuj-pile-(Iz-Vukove-pesmarice---po-Vuku,-pesma-je-posrbljena)
Dušica Bilkić - Slavuj pile, ne poj rano
http://www.esnips.com/doc/6c4763da-dcad-494c-9be9-f08ff73dd9b9/Dusica-Bilkic---Slavuj-pile,-ne-poj-rano-(Iz-Vukove-pesmarice---po-Vuku,-pesma-je-posrbljena)Milošević & Aleksić - Promiče momče kroz selo
http://www.esnips.com/doc/6796dbc3-0471-4bfb-af54-eaa0862f1350/Milosevic--Aleksic---Promice-momce-kroz-selo-(Vuk-S.-K.---Narodne-srpske-pjesme,--1824)Gordana Stojičević - Promiče momče kroz selo
http://www.esnips.com/doc/34f21f8e-6022-4b43-84e9-e6b879feddc6/Gordana-Stojicevic---Promice-momce-kroz-selo-(Vuk-S.-K.---Narodne-srpske-pjesme,--1824)Milan Babić - Devojko moja
http://www.esnips.com/doc/75bc31ba-365c-4ce5-964a-19fc66f06ebc/Milan-Babic---Devojko-moja-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Milošević & Aleksić - U livadi pod jasenom
http://www.esnips.com/doc/9ad207f2-2775-4b88-8876-5429c7828213/Milosevic--Aleksic---U-livadi-pod-jasenom-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-06.05.1964.
Jasna Kočijašević - U livadi pod jasenom
http://www.esnips.com/doc/eac73c69-d0bf-4355-ae34-a10be6ef868a/Jasna-Kocijasevic---U-livadi,-pod-jasenom--(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Pavle Stefanović - Igrali se konji vrani
http://www.esnips.com/doc/aee5c4d5-ab17-45f7-aa57-02e37f44b054/Pavle-Stefanovic---Igrali-se-vrani-konji-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Predrag Gojković Cune - Igrali se vrani konji
http://www.esnips.com/doc/e63c0cb0-37ea-49c3-9084-680bd675ec89/Igrali-se-konji-vrani
Ksenija Cicvarić - Đevojka je momku prsten povraćala
http://www.esnips.com/doc/3d3e929b-1023-4054-ac63-1b22941a64d1/Ksenija-Cicvaric---Djevojka-je-momku-prsten-povracala-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)-68Merima Njegomir - Đevojka je momku
http://www.esnips.com/doc/7f40ef81-74bb-43e1-93f4-e63a0d054c97/Merima-Njegomir---Djevojka-je-momku--(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Iz Vukove zbirke
Sačuvane od zaborava...



Đevojka se zagleda u đače
Udaralo u tamburu đače
str. 241 i 242. / pesma br. 345.

Udaralo u tamburu đače:
tambura mu od suvoga zlata,
zice su mu kose devojacke,
a terzijan pero sokolovo.
Gledala ga s cardaka devojka;
gledala ga pa je besedila:
"Boze mili, da cudna junaka!
Da li mi ga Bog i sreca dade!
Pod njega bi karanfil sterala,
a pod glavu rumenu ruzicu;
nek mirise, nek se cesto budi,
neka moje belo lice ljubi."


Izjeden ovčar
Osu se nebo zvezdama
str. 254 i 255. / pesma br. 362.

Osu se nebo zvezdama,
i ravno polje ovcama,
ovcama nema čobana,
do jedno dete Radoje,
i ono ludo zaspalo;
budi ga Janja sestrica:
"Ustani gore, Radoje!
Ovce ti za lug zađoše." -
"Neka i, sejo, ne mogu;
veštice su me izele:
majka mi srce vadila,
strina joj lučem svetlila."


Soko i đevojka
Djevojka sokolu zulum učinila
str. 259 i 260. / pesma br. 369.

Soko gnezdo vije u jelovoj gori,
u jelovoj gori, na jelovoj grani;
sokolu dolaze iz gore junaci:
"Izdaj nam, sokole, Janinu planinu,
a mi cemo tebe iz sela devojku."
Al to zacula iz sela devojka,
brze je skocila, goru zapalila.
Gorela je gora tri dni i tri noci,
dok je dogorela sokolu do gnezda.
Soko gnezdo gasi, a devojku kune:
"Oj devo, devojko! mlogo devovala!
Mlogo delovala, malo nevovala!
I sto nevovala, i to bolovala!"


Muž pijanica
Tamna noci, tamna li si
str. 261. / pesma br. 371.

Tavna noći, tavnati si!
nevjestice, bleda ti si!
Kako ne ću bleda biti?
Vojno mi je pijanica:
noćom ode, noćom dodje,
sa mnom mladom ne govori,
već govori buzdovanu:
"Buzdovane šestoperni!
Jel' mi majka večerala?"
A ja jadna odgovaram:
jest ti majka večerala.
A on opet progovara:
"Buzdovane šestoperni!
Jeli majci što prostrto?"
A ja tužna odgovaram:
jeste majci i prostrto."


Pjesma užička
Oj, Užice, mali Carigrade
str. 263. / pesma br. 375.

O Užiice, mali Carigrade!
Dok bijaše, dobro ti bijaše!
Kroza te se proći ne mogaše
od ćošaka i od ćepenaka,
od dućana i od bazerđana,
od momaka i od đevojaka,
od zumbula i od karanfila;
a od kad te baše osvojiše,
sve se pušiš, kan'da šljive sušiš.

ćepenak - krilo dućana na kojem se izlaže roba
bazerđan - trgovac, radnik u bazaru
baša - starešina, poglavar


Cetinjka i mali Radoica
Vino piju, nane
str. 288, 289 i 290. / pesma br. .

Vino pije Cetinjana
kraj Cetinje pije vode ladne,
vino sluzi Cetinjka đevojka;
kako kome casu dodavase,
on s' ne masa za 'nu casu vina,
vec se masa ruke i njedara.
Al' govori Cetinjka đevojka:
"Oj Boga mi, tridest Cetinjana!
Ako mogu svima biti sluga,
ja ne mogu svima biti ljuba,
vec cu biti onoga junaka,
koj' naplovi na vodu Cetinju
pod junackom ruom i oruzjem
i pod onom divan-kabanicom,
te preplovi tu vodu Cetinju,
preplovi je od brda do brda;
onoga cu biti vjerna ljuba."
Svi junaci nikom ponikose
i ocima k zemlji pogledase,
ne ponice mali Radoica,
vec on skoci na noge lagane,
pa pripasa svijetlooruzje
i obuce ruo svekoliko,
bas i onu divan-kabanicu,
pa naplovi na vodu Cetinju;
pravo jeste junak preplovio,
preplovio od brda do brda;
kad s' odonud natrag povartio,
on potonu malo u Cetinju;
On ne tone, sto je posustao,
vece tone, te on kusa ljubu,
oce li mu ljuba vjerna biti;
kad to vidje Cetinjka đevojka,
ona gazi u vodu Cetinju.
Kad to vidje mali Radoica,
on se manu vodi na obalu
i isplovi iz vode Cetinje,
pa uzima Cetinjku đevojku,
uzima je za bijelu ruku,
odvede je svom bijelu dvoru.


Danica Jovanović Obrenić - Udaralo u tamburu đače
http://www.esnips.com/doc/b0a94022-c4f0-4c33-acff-4c915d05d5aa/Danica-Jovanovic-Obrenic---Udaralo-u-tamburu-djace-(Iz-Vukove-pesmarice--Srpka-narodna-pesma)
Vukadin Jevtić Vule - Djevojka sokolu zulum učinila
http://www.esnips.com/doc/5a0e7478-0855-48fd-904b-67252ab46285/Vukadin-Jevtic-Vule---Djevojka-sokolu-zulum-ucinila-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)Lepa Lukić - Djevojka sokolu zulum učinila
http://www.esnips.com/doc/2eee0b57-95fc-4bec-973d-fdc44b29327f/Lepa-Lukic---Djevojka-sokolu-zulum-ucinila-(Iz-Vukove-pesmarice---Srpska-narodna)

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Pesme iz Vukove zbirke koje je
Kornelije Stanković obradio za glas i klavir.


Teško sestri bez brata, a bratu bez sestre
U Budimu gradu
str. 71 i 72. / pesma br. 113.

U Budimu gradu čudno čudo kažu,
na zlo po junake, gore po devojke:
junacima kažu tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti;
devojkama kažu Budim grad zidati
Budim grad zidati, kule izvoditi.
Blago onom bratu koji ima seju!
Seja će za brata tanku pređu presti,
tanku pređu presti, sitan vezak vesti;
blago onoj seji, koja ima brata!
Bratac će za svoju seju Budim grad zidati,
Budim grad zidati, kule izvoditi.

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Pesme iz Vukove zbirke u kojima početna dva stiha
nalazimo u verzijama koje se još uvek pevaju


Kad već polaze svatovi
str. 14 i 15. / pesma br. 29.

Odbi se grana jergovana,
i lepa Smilja od svoje majke,
od svoje majke, i od sveg roda.
Vrati se, Smiljo, majka te zove,
majka te zove, košulju daje. -
Bila me, majko, od pređe zvati,
od pređe zvati, košulju davat',
dok nisam stala uz milog kuma,
uz milog kuma, i uz devera;
dok nije bio prsten na ruci,
prsten na ruci, venac na glavi.


Pava i Rade
Oj, Dunave, Dunave
str. 92 i 93 / pesma br. 145.

Lepa Pava u kovilju spava,
njoj se Rade kroz kovilje krade:
"Lepa Pavo, 'oćeš poći za me?"
"Lepi Rade, šta ćeš dati za me?"
"Lepa Pavo, daću blago za te."
"Lepi Rade, neće braća blaga."
"Lepa Pavo, daću čo'u ze te."
"Lepi Rade, neće braća čo'e."
"Lepa Pavo, daću konja za te."
"Lepi Rade, neće braća konja."
"Lepa Pavo, daću sebe za te."
"Lepi Rade, daće mene za te."


Đevojka moli kujundžiju
str. 166. / pesma br. 248.

Kujundžijo tako ti zanata!
Sakuj meni od zlata junaka;
maziću ga k'o rođena majka,
ljubiću ga do samoga mraka,
a grliti do sutrašnjeg danka.


Najveća sladost
Koje li je doba noći
str. 195. / pesma br. 286.

Koje li je doba noći?
Rekla mi je draga doći,
rekla doći, pak ne dođe;
ja je čeka do po noći,
od po noći pođo kući,
sreo dragu nasred mosta,
poljubi je jednom dosta,
ostaše, mi medna usta
baš k'o da sam ceser jeo,
secer jeo, serbe pio.


Tužba na polje
Ravno polje, žao mi je na te
str. 249 i 250. / pesma br. 356.

Ravno polje, žao mi je na te,
gdi mi dragi otide niza te;
on ne reče: s bogom ostaj, draga,
već on klobuk na oči namiče,
crne oči u zemlju obara,
desnu ruku na srdašce meće.
Što on klobuk na oči namiče,
to on veli: s Bogom ostaj, draga;
što on oči u zemlju obara,
to on veli: draža od očiju;
što on ruku na srdašce meće,
to on veli: ostavit' te ne ću.


Aleksandar Dejanović - Oj, Dunave, Dunave
http://www.esnips.com/doc/4eab52c1-8538-4281-8cbe-0ffad0f0fe05/Aleksandar-Dejanovic---Oj,-Dunave,-Dunave-(Vuk-S.-K.---Narodne-srpske-pjesme,--1824)
Milan Timotić - Ravno polje, žao mi je na te
http://www.esnips.com/doc/6dd8a9f5-a4c9-4027-b6fc-6bafb756f400/Milan-Timotic---Ravno-polje,-zao-mi-je-na-te-(Bal.-10017B---NR2)-SMF

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Ostale pesme iz Vukove zbirke...



Proscima
str. 1. / pesma br. 1.

Oj! i dva svata, dva uprosnika! le, lelja le! *)
Kud vi idete, šta vi tražite? —
I mi idemo, momu tražimo. —
U nas je moma još nesprošena. —
Mi ćemo doći, da je prosimo. —
Vi ćete doći, mi je ne damo. —
Bogme ćeš dati, i naša biti. —
Dok svekar dođe, suknju donese. —
Svekar ce doći, suknju doneti. —
Dok rabar dođe, prsten donese. —
Rabar će doci, prsten doneši. —
Dok dever dođe, venac donese. —
Dever će doći, venac doneti.

*) le, lelja le pripijeva se uza svaku vstu.


Kad povode đevojku
str. 11. / pesma br. 22.

Muči ne plači, dušo devojko,
tvoja će majka većma plakati,
većma plakat, tebe žaliti,
kad tvoje drugu na vodu pođu,
a lepe Ruže na vodi nema,
ni lepe Ruže, ni vode ladne.


Kod mladoženjine kuće
str. 20. / pesma br. 39.

Povila se zlatna žica iz vedra neba,
savila se milom kumu u svil'na nedra.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba,
već to bila lepa Ruža od dobra roda.
Povila se zlatna žica iz vedra neba,
savila se milom svekru u svil'na nedra.
To ne bila zlatna žica iz vedra neba,
već to bila lepa Ruža od dobra roda.


Opet ovčar i đevojka
str. 46 i 47. / pesma br. 83.

Žetvu žela lepota devojka
zlatnom rukom i srebrnim srnom.
Kad je bilo oko pola dana,
zapevala lepota devojka:
"Ko bi mene snoplje povezao,
dala bi mu moje belo lice;
ko li bi mi vodice doneo,
dala bi mu moje čarne oči;
a ko bi mi ladak načinio,
ja bi njemu verna ljuba bila."
"Ona misli, niko je ne sluša,
slušao je ovčar od ovaca;
rogozom joj snoplje povezao,
od leske joj ladak načinio,
i doneo lađane vodice,
pak besedi lepoti devojci:
"Daj, devojko, što si obećala."
Al devojka polukava bila,
pak se ona mlada odgovara:
"Id' odatle, mladi čobanine!
Ako si mi snoplje povezao,
tvoje ovce po strnjiki pasu;
ako si mi vodice doneo,
i ti si se lađane napio;
ako si mi ladak načinio,
i ti si se pod njim odmorio."


Jovo i Marija
(Sarajevska)
str. 55 i 56. / pesma br. 98.

Vjetar ružu uz poljanu nosaše,
na Jovin je šator nanosaše,
gdjeno Jovo sa Marijom bješe:
Jovo piše, a Marija veze;
nesta Jovi mrka murećena
a Mariji zlata žeženoga,
onda Jovo Mari govoraše:
"Oj Marija, draga dušo moja!
Jeli tebi mila moja duša?
Jel' ti tvrda moja desna ruka?"
Mara njemu tijo odgovara:
"Vjeruj Jovo, i srce i dušo!
Draža mi je, dragi, tvoja duša,
nego moja sva četiri brata;
mekša mi je tvoja desna ruka,
neg' četiri najmekša jastuka.


Po srcu zima
(Sarajevska)
str. 75. / pesma br. 118.

Snijeg pade o Đurđevu danu,
ne može ga tica preletjeti,
djevojka ga bosa pregazila,
za njom bratac papučice nosi:
"Jel' ti, sejo, po nogama zima?" -
"Nije meni po nogama zima,
već je meni po mom srcu zima;
al mi nije sa snijega zima,
već je meni s moje majke zima,
koja me je za nedraga dala."


To je blago, što je kome drago
(Sarajevska)
str. 75. / pesma br. 119.

Snijeg pade na bear na voće,
da Bog dade svakom, tko sto oće!
A i meni, što je meni drago.
Volim drago, neg' carevo blago:
što će meni sve carevo blago,
kad ja nemam, što je meni drago?


Opet smrt drage i dragoga
str. 87 i 88. / pesma br. 137

Dva se draga vrlo milovala,
na jednoj se vodi umivala,
o jedan se peskir otirala.
Jedno ljeto svatko i saznade;
saznade i otac i majka.
Majka ne da, da se dragi ljube,  
vec rastavi i milo i drago.
Dragi dragoj po zv'jezdi poruci:
"Umri, draga, dockan u subotu,
ja cu junak rano u nedjelju.
Sto rekose to i ucinise:
draga umre dockan u subotu,
dragi umre rano u nedjelju.
Saranise jedno do drugoga,
kroz zemlju im ruke sastavise,
a u ruke zelene jabuke.
Malo vreme zatim postajalo,
vise dragog zelen bor izraste,
a vis' drage rumena ruzica;
pa se vije ruza oko bora,
kao svila oko kite smilja.


Đevojke pripijevaju momcima
(Sarajevska)
str. 89 i 90. / pesma br. 139

Razbolje se Jovo jedini u majke,
pitala ga majka: "Što je tebi, Jovo? -
Ne pitaj me, majko, oćuuimrijeti;
ukopaj me, majko, kod Marina stana,
kod Marina stana, gdjeno Mara spava:
kad se Mara budi, neka mene ljubi."


Zelja djevojcina
str. 90 i 91. / pesma br. 141.

Da sam jadna studena vodica,
ja bih znala, gde bi izvirala,
izvirala b' dragu pod pendzerom,
gdi si dragi svalaci i oblaci;
ne bi l' me se dragi napojio,
ne bi li me na srcu nosio.

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Ostale pesme iz Vukove zbirke...



Opet želja djevojčina
str. 91. / pesma br. 142.

Tuzna jadna, da sam voda ladna!
Ja bih znala, gde bi izvirala:
ukraj Save, ukraj vode ladne,
kud prolaze zitarice ladje;
da ja vidim moje milo drago,
cvati li mu ruza na kormanu,
vene li mu karanfil u ruci,
sto sam tuzna u subotu brala,
u nedelju mome dragu dala.


Draga bratimi javor
str. 91 i 92. / pesma br. 143.

Oj javore, moj rođeni brate!
Puštaj grane do zelene trave,
da se penjem tebi u vhove
da ja gledam niz more galije;
sjedi l' moje drago na galiji,
vije l' mu se jagluk na ramenu,
kojino sam tri godine vezla;
vezla sam tri dukata zlata,
i četiri svile đuvezlije.


Rastanak i kletva
str. 94. / pesma br. 147.

Dva se draga u selu gledala,
zubul momce, Karanfil devojce;
gledali se, al se ne sastali:
u najbolje doba od godine *)
zumbul momce ode na krajinu,
a devojce ostade kod majke.
Glas dopade dragoj sa krajine:
"Bogme ti se ozenio dragi." -
"Nek se zeni, zelila ga majka!
Njega majka, a on devojaka!"

*) t. j. u jesen, kad se najviše ženi i udaje.


Blagoslov
str. 97. / pesma br. 151.

Svu noć mi soko prepjeva
na Milanovu pendžeru:
"Ustani gore, Milane!
Đevojka ti se udaje,
i tebe zove na svadbu;
ako joj ne ćeš na svadbu,
a ti joj pošalji blagoslov."
"Neka je, nek se udaje!
Ići joj ne ću na svadbu,
nego joj šaljem blagoslov:
muškoga čeda nemala!
koliko ljeba pojela,
toliko jeda imala!
Koliko vode popila,
toliko suza prolila!


Pravedna kletva
str. 98. / pesma br. 152.

Devojčica ružu brala,
pak je zaspala,
njoj dolazi mlado momče
iz Novoga Sada:
"Ustan', ustan', devojčice,
što si zaspala?
Ruža ti je uvenula,
što si nabrala;
dragi ti se oženio,
kom si mislila." -
"Nek se ženi, nek se ženi,
prosto da mu je!
Vedro nebo zagrmilo,
grom ga ud'rio!"


Đevojka kune oči i dragoga
str. 100. / pesma br. 154.

Đevojka je crne oči klela:
"Crne oči, vi ga ne gledala!
Sve gledaste, danas ne viđeste,
đe moj dragi mimo dvore prođe
i pronese cvijet u rukama,
na ramenu vezenu maramu,
koju mu je draga dala,
po njojzi su grane svakojake.
Koliko je na marami grana,
tolko mu na srdašcu rana!
Koliko li po granama kuka,
toliko mu na srdašcu muka!"


Najveći grije
str. 104. / pesma br. 159.

Milane, prvo gledanje!
Za malo ti se gledasmo!
Za malo, dvije godine;
ko l' nam se sastat' ne dade,
nego nas mlade rastavi?
Duša mu raja ne vid'la!
Nego se vila i vila,
nasred se pakla savila!


Konj se srdi na gospodara
str. 107. / pesma br. 163.

Oj devojko, dušo moja!
Jesi l' vid'la konja moga? -
Nit' sam glala, ni videla;
sinoć sam mu zveku čula:
sedlom bije o javorje,
a kopitom o mramorje;
konjić ti se rasrdio,
što ti ljubiš dve devojke:
Alivera i Todoru;
Alivera sina rodi,
a Todora suze roni.


Božur i ruža
str. 109 i 110. / pesma br. 168.

Ja posadi vinograd,
ja posadi, dragu ljubim, vinograd *)
tamo dole pod Zapad;
ja ne odo za dva dni,
a kad treći ja odo,
al vinograd listao,
i lozicu pustio,
i pod lozom božur cvet,
pa govori božur cvet:
"Oj ti ružo rumena!
da je meni tvoj miris,
na mlogo bi dospeo:
junacima za kosu,
nevestama u nedra."

*) Ovako se svaka vrsta po drugi put govori kad se pjeva.


Znaci dobri đevojaka
str. 110. / pesma br. 169.

Sarajevo rano zatvoreno,
a u jutru zorom otvoreno,
otvara ga Lazar momče mlado.
Lazara je majka sjetovala:
"Oj Lazare, da moj mili sine!
Kad ti staneš gledat' djevojaka,
ne gledaj im skuta ni rukava,
već im gledaj oda i pogleda:
kako ode, kako l' pogledaju."

[Angelina]

**
Vuk Stef. Karadžić
Narodne srpske pjesme.
Knjiga 1: u kojoj su različne ženske pjesme
u Lipisci u štampariji Brejtkopfa i Ertla 1824.


Ostale pesme iz Vukove zbirke...



Troji jadi
str. 111 i 112. / pesma br. 171.

Majku Mara u postelji budi:
"Ustan' Maro, ustan' kćeri moja!
Došla su ti premlogi darovi:
od svekra ti crven kavad doš'o,
od svekrve zelena kadifa,
od đevera zlatni prstenovi,
od jetrva biser-ukosnice,
od zaova zlatne narukvice,
a od dragog krilo od bisera."
Mara joj se malo podizaše:
"Oj čuješ li, moja stara majko!
Mome babi crven kavad dajte,
tebe, majko, zelena kadifa,
mojoj braći zlatni prstenovi,
mojim sejam' biser-ukosnice,
mojim snaam' zlatne narukvice;
krilo dragom natrag povratite,
nek se njemu dvoji-troji jadi:
jedni jadi, đe se ne viđesmo,
drugi jadi, đe se ne sastasmo,
treći jadi, đe se ne ljubismo."


Izgovor
str. 158 i 159. / pesma br. 238.

Zora zori, petli poju,
pustaj me, duso, da idem. -
Nije zora, vec je mesec,
pospaj, jagnje, kod mene. -

Krave ricu oko kuce,
pustaj me, duso, da idem. -
Nisu krave, vec su ale,
pospaj, jagnje, kod mene. -

Turci vicu na dzamiji,
pustaj me, duso, da idem. -
Nisu Turci, vec su vuci,
pospaj, jagnje, kod mene. -

Deca vicu ispred dvora,
pustaj me, duso, da idem. -
Nema dece ispred dvora,
pospaj, jagnje, kod mene. -

Majka vice na vratima,
pustaj me, duso, da idem. -
Nije majka na vratima,
pospaj, jagnje, kod mene. -


Kletva za kletvom.
str. 185. / pesma br. 275.

Devojka se u Drenovcu kupa;
Baci suknju u zelenu travu,
A košulju kraj vode Drenovca;
Prikrade se ovčar od ovana,
Te ukrade košulju devojci.
Ljuto kune Drenovka devojka:
Ko to moju košulju ukrade?
Tripuš mu se iljadile ovce!
A konji mu polje prekrilili!
Pšenica mu po dolu polegla,
A po bregu na srp navalila!"
To začula ovčareva majka:
"Ko to kune mojega ovčara?
Do jeseni u mom dvoru bila!
A do druge i čedo rodila!
Ja mu baba košulju spravila!


Opominjanje
str. 191. / pesma br. 281.

Znaš li, dušo, kad si moja bila,
na mom krilu grozne suze lila,
suze lila, kroz plač govorila:
"Bog ubio onu svaku drugu!
koja drzi vjeru u junaku;
kao što je ono vedro nebo,
časom vedro, a časom oblačno,
onaka je vjera u junaka:
dok me ljubi: uzeću te, dušo;
kad obljubi: čekaj do jeseni.
Jesen prođe i zima nastane,
a on s' onda s drugom razgovara."


Najlepši miris
str. 203 i 204. / pesma br. 297.

Oj devojko, dušo moja!
Čim mirišu nedra tvoja?
Ili dunjom, il' narančom,
ili smiljem, il' bosiljem? -
Oj Boga mi, mlad junače!
Moja nedra ne mirišu
niti dunjom, ni narančom,
niti smiljem, ni bosiljem;
veće dušom devojačkom.


Radost u opominjanju
str. 204. / pesma br. 298.

Draga moja, jesi l' se udala? -
Jesam, dragi, i čedo rodila,
tvoje sam mu ime nadenula,
kad ga zovem, da me želja mine.
Ne zovem ga: odi k meni, sine;
već ga zovem: odi k meni, dragi.


Srce puno jada
str. 206. / pesma br. 301.

Čarna goro, puna ti si lada!
Srce moje, puno ti si jada!
Gledajući prema sebi draga,
gledajući, al ga ne ljubeći.


Đevojka na gradskim vratima
str. 206 i 207. / pesma br. 302.

Soko leti visoko,
krila nosi siroko,
na desnu se okrenu,
gradu vrata ugleda;
al na vrati djevojka,
b'jelo lice umila,
obrvama uzvija,
kao snijeg u gori;
momce stoji prema njoj,
pak joj tijo govori:
"Oj djevojko, dusice!
Sapni puce pod grlom,
da se grlo ne b'jeli,
da me srce ne boli."


Znanje
str. 211. / pesma br. 309.

Oj devojko oj Milena!
Sedi meni kraj kolena;
ni mi nismo divlji ljudi,
i mi znamo, gde se ljubi:
udovice medju oke,
a devojke medju dojke.